Aktuelnosti

Beogradski dani porodice 2023 

   24.6.2023

Drage kolege,

Zelim da se zahvalim svima koji su prisustvovali današnjoj manifestaciji.





4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља

Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан борбе против рака сваког 4. фебруара. Нова трогодишња кампања покренута је 2022. године, а са циљем да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.

Пандемија COVID-19 одразила се на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (935 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – израчунато је да су у свету у 2010., трошкови повезани са раком износили око 1.16 билиона америчких долара.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа (22.544 мушкараца и 19.745 жена). Исте године од рака је умрло 21.340 особа оба пола, 12.134 мушкараца и 9.206 жена. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2019. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.794 мушкараца и 2.069 жена, а умрло је 3.624 мушкараца и 1.618 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2019. години од малигних тумора дојке оболело 4.636 и умрло 1.665 жена.

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.



Светски дан борбе против дијабетеса 14. новембар

 

Светски дан борбе против дијабетеса представља највећу светску кампању посвећену подизању свести о дијабетесу. Покренут је 1991. године од стране Међународнe федерације за дијабетес (ИДФ) и Светскe здравственe организацијe (СЗО) као одговор на ескалирајућу здравствену претњу коју представља дијабетес. Хиљаде локалних кампања, активности, пројекција, састанака и догађаја одржавају се сваке године 14. новембра али и током целог месеца новембра.

Овај дан има за циљ да буде водећа платформа за промовисање напора за заговарање за дијабетес, да промовише важност предузимања координисаних и усклађених акција за суочавање са дијабетесом као озбиљном глобалном претњом по здравље, скрене пажњу на кључна питања и држи дијабетес чврсто у центру пажње глобалне јавности и политике.

Овог Светског дана борбе против дијабетеса, Међународна федерација за дијабетес позива националне владе да:

·         Обезбеде најбољу могућу негу за људе који живе са дијабетесом, обезбеђујући доступност свих есенцијалних лекова за дијабетес

·         Побољшају скрининг за дијабетес како би се обезбедила правовремена дијагноза и спречиле компликације повезане са дијабетесом

·         Развију политике за побољшање превенције типа 2 дијабетеса, посебно међу младим људима

·         Створе и имплементирају механизме за значајно ангажовање људи који живе са дијабетесом током развоја јавних политика у вези са овим стањем.

ТЕМА И КЉУЧНЕ ПОРУКЕ 2021

Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021-23 је „Доступност терапије за дијабетес“. Након 100 година од открића инсулина, милиони људи са дијабетесом широм света и даље немају приступ одговарајућој терапији. Особе са дијабетесом захтевају стално лечење, негу и подршку како би управљали својим стањем и избегли компликације.
Поред тога, живимо у изузетно тешким временима, у којима се особе са дијабетесом суочавају са додатном  здравственом претњом - тешким компликацијама инфекције COVID- 19. Стога je од велике важности да лекови за дијабетес, технологије, подршка и нега буду доступни свима којима је то потребно. Стогодишњица открића инсулина представља јединствену прилику да владе, креатори политике и заговорници реагују, како би се повећала улагања у негу и превенцију дијабетеса.


ДИЈАБЕТЕС ШИРОМ СВЕТА 2021:                                         

·         537 милиона одраслих (20-79 година) живи са дијабетесом - 1 од 10 особа. Предвиђа се да ће овај број порасти на 643 милиона до 2030. и 784 милиона до 2045. године.                                       

·         Преко 4 од 5 (81%) одраслих особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходима.                                              

·         Дијабетес је одговоран за 6,7 милиона смрти у 2021. години - 1 на сваких 5 секунди.                                       

·         Дијабетес је проузроковао најмање 966 милијарди долара здравствених трошкова – повећање од 316% у последњих 15 година                                       

·         541 милион одраслих има смањену толеранцију на глукозу, што их ставља у висок ризик од дијабетеса типа 2.

·         Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва. Притом, према проценама домаћих експерата и на основу резултата међународних студија, од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест. Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95%) у односу на особе са типом 1 дијабетеса.

·         У  Београду је 2020. године регистровано 80.082 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.256 (627 мушкараца и 629 женa).

ДОСТУПНОСТ ТЕРАПИЈЕ ЗА ДИЈАБЕТЕС

·         Десетине хиљада људи са типом 1 дијабетеса којима је потребан инсулин да би преживели и више од 30 милиона људи са типом 2 дијабетеса којима је такође потребан инсулин, немају поуздан и приступачан начин снабдевања овим леком.

·         У Африци, 86% људи са типом 2 дијабетеса није у могућности да добије инсулин.

·         3% домаћинстава у земљама са ниским приходима није у стању да приушти себи инсулин, заједно са 2,8% домаћинстава у земљама са високим дохотком.

·         26,9% домаћинстава у земљама са ниским приходима и 0,7% домаћинстава у земљама са високим приходима не могу себи приуштити лек Метформин.

Ако не сада, када?

Предлози за промоцију Светског дана борбе против дијабетеса

ü  Поделите поруку или текст о Светском дану дијабетеса овог новембра

ü  Промовишите Светски дан дијабетеса онлајн

Промовишите кампању на друштвеним медијима – лајкујте, делите и ретвитујте. Користите Инстаграм филтер. Промовишите кампању на својој веб страници или путем друштвених медија. Направите селфи у плавом кругу и поделите га на каналима друштвених медија.

ü  Вежбајте у плавом

Редовна физичка активност је важан део управљања дијабетесом и смањења ризика од типа 2 дијабетеса. Било у затвореном или на отвореном, сваки корак је важан за очување здравља. Ако су активности на отвореном у вашој заједници ограничене, шетајте или вежбајте код куће или на радном месту. Охрабрите своје пријатеље, породицу и колеге да повећају ниво физичке активности у складу са препорукама!

ü  Промовишите плави круг

Носите плаво за дијабетес. Носите плаву наруквицу. Предложите лидеру у вашој заједници или славној личности да носи плави круг. Осветлите плавом бојом ваш дом или радно место.

ü  Учествујте у активностима Удружења за борбу против дијабетеса Града Београда Плави круг.

Предузмите све мере предострожности против COVID-19 инфекције. Имајте на уму ограничење због физичког дистанцирања и одржавајте догађаје на даљину.

Сазнајте свој потенцијални ризик од типа 2  дијабетеса и процените своје знање о дијабетесу помоћу нашег онлајн теста. Упознајте се са дијабетесом уз помоћ здравствено промотивног материјала.



Октобар - Међународни месец борбе против рака дојке

Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност овог обољења. Циљ обележавања овог датума је да се подигне свест, пре свега опште јавности, о значају превенције и раног откривања болести, пружајући могућност за правовремено започињање лечења, значајно повећавајући шансе за трајно излечење, нарочито када се узме у обзир значајан напредак који је у погледу медикаментозног и других видова третмана ове болести остварен у протеклих пар деценија.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, погађајући подједнако и развијене и неразвијене области планете. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer - IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.

 Србија у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији. Рак дојке представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у србији и мерен годинама изгубљеног живота, он је на треећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. 

У просеку сваке године се у Републици Србији региструје 4.204 новооболеле жене од ове врсте малигног тумора. Од ове врсте рака, у просеку умре 1.653 жена и просечна стандардизована стопа морталитета износи 20,5 на 100.000.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4561 новооболела и 1691 умрла жена од рака дојке. Стопа обољевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20,0 на 100.000 жена.

Када је реч о Београду, ово обољење на првом месту у структури обољевања и умирања жена, где је, према подацима Регистра за рак, током 2020. године регистровано 409 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истом посматраном периоду 452 жене изгубило битку са овом болешћу.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја, заправо рано откривање рака дојке.

Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

 

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у самим здравственим установама, а додатнo у 21 општини, у којима се снимање врши мобилним  мамографом. Са територије Града Београда, у програм је укључено 8 домова здравља са 9 припадајућих градских општина (Лазаревац, Палилула, Стари град, Нови Београд, Раковица, Звездара, Земун и Сурчин).

Четврти циклус организованог скрининга рака дојке је спроведен током 2019. и 2020. године. Укупно је прегледано 76.217 жена и откривено је 161 карцином. У организованом скринигу  је учествовало 35 општина и два мобилна мамографа.

У оквиру организованог скрининга рака дојке у Србији,  радом стационарних мамографа, током 2021. године, у периоду од јануара до августа месеца урађено је око 4100 скрининг мамографија и откривено је осам карцинома дојке. У организовани скрининг рака дојке у овом периоду била су укључена и два мобилна мамографа, која су радила на територији 12 општина.

Услед проглашења епидемије заразне болести COVID 19 и ангажовања великог броја здравствених установа у ковид систему дошло је до смањеног обухвата жена скрининг мамографијом у оквиру организованог скрининга карцинома дојке током 2020. и 2021. године. Како би скрининг мамографија и у време неповољне епидемиолошке ситуације у Републици Србији постала доступна што већем броју жена, организован је рад мобилних мамографа на терену у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење - правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена. Током месеца октобра, апел се упућује, пре свега, општој јавности, са циљем подизања свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, али и стручној јавности  и доносиоцима одлука на свим нивоима, у циљу пружања подршке јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.



Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све

 

Hashtag #WorldMentalHealthDay

Општи циљ Светског дана менталног здравља (10. октобра) је подизање свести о проблемима менталног здравља широм света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу. Ове године се Светски дан менталног здравља обележава уз слоган: Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све“ и пружа прилику свим заинтересованим странама које се баве питањима менталног здравља да покушају да бригу о менталном здрављу учине доступном за све људе.

Прошло је више од 18 месеци од почетка пандемије вируса COVID-19. У свим земљама пандемија је имала велики утицај на ментално здравље људи. У неким земљама живот се враћа у неки привид нормалности; у другим, стопа преноса и пријемa у болницу остаје висока.

Неке групе, као што су здравствени и други радници на првој линији, студенти, људи који живе сами и они са већ постојећим менталним обољењима, били су посебно погођени. Истовремено, истраживање СЗО (Светска здравствена организација) спроведено средином 2020. године јасно је показало да су здравствене услуге за менталне, неуролошке поремећаје и поремећаје услед злоупотребе супстанци значајно угрожене током пандемије.

Ипак, постоји неки разлог за оптимизам. Током Светске скупштине здравља (World Health Assembly) у мају 2021. године, владе из целог света препознале су потребу за повећањем квалитета услуга заштите менталног здравља на свим нивоима и одобриле су Свеобухватни акциони план за ментално здравље Светске здравствене организације за период 2013-2030, укључујући ажуриране опције примене Плана и показатеље за мерење напретка. Време је да искористимо ову обновљену енергију међу владиним челницима како бисмо квалитетну бригу о менталном здрављу за све претворили у стварност!

Ментално здравље може имати значајан утицај на све области живота, на школовање, радни учинак, односе са породицом и пријатељима, способности за функционисање у заједници.  Око 800 милиона људи (10.7%) широм света живи са неким поремећајем менталног здравља. Економски трошкови проузроковани присуством душевних поремећаја чине више од 4% БДП-а широм света, депресија је водећи узрок инвалидитета, а сваке године у свету се изврши више од 800.000 самоубистава. У 2019. години СЗО процењује да у земљама Европе 4,3% становника има депресију. У Истраживању здравља становништва Србије 2019. године утврђено је да 2,1% становништва показује симптоме депресије, мада је нешто већи проценат оболелих од депресије добијен на основу сопственог исказа испитаника (4,3%). Симптоми депресије су били присутни у значајно већем проценту код жена (2,8%) него мушкараца (1,5%), као и у популацији старијих од 75 година (7,1%), најсиромашнијих (4,4%) и најнижег степена образовања (4,6%).

Зато је неопходан рад на побољшању менталног здравља појединаца и друштва у целини, путем промоције менталног благостања, превенције менталних поремећаја и напора да се повећа приступ квалитетној заштити менталног здравља уз поштовање људских права.

Због мера за ограничавање кретања у циљу смањења броја људи заражених ковидом, велики број људи је увео значајне промене своје дневне рутине. Сведочимо новој реалности рада од куће, привременој незапослености, школовању деце од куће и недостатку физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама. Изазов за све нас је прилагођавање променама у начину живота, сузбијање страха од заразе вирусом и брига о људима који су нам блиски, посебно о особама из рањивих категорија, као што су и особе са менталним болестима.

Срећом, постоји много начина да сачувамо ментално здравље и да помогнемо другима којима је потребна додатна подршка и нега.

Ево и савета за које се надамо да ће вам бити корисни:

·         Пратите поуздане изворе информација, канале попут локалне и националне телевизије и радија.  Послушајте савете и препоруке званичних институција. Будите у току са најновијим вестима из Светске здравствене организације на друштвеним медијима.

·         Уведите дневну рутину и пратите је, колико год је то могуће.

·         Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време.

·         Практикујте личну хигијену.

·         Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави.

·         Редовно вежбајте.

·         Одредите време за рад и време за одмор.

·         Одвојите време за ствари у којима уживате.

·         Смањите број извора вести. Покушајте да смањите учесталост читања или слушања вести због којих се осећате узнемирено. Тражите најновије информације у одређено доба дана, једном или два пута дневно ако је потребно.

·         Друштвени контакт је важан. Ако је ваше кретање ограничено, останите у сталном контакту са људима који су вам блиски путем телефона и друштвених мрежа.

·         Избегавајте употребу алкохола и психоактивних супстанци као начина суочавања са страхом, анксиозношћу, досадом и друштвеном изолацијом. Штетна употреба алкохола је повезана са повећаним ризиком од инфекција и лошијим исходима лечења. Имајте на уму да употреба алкохола и дрога може спречити предузимање неопходних  мера предострожности за заштиту од инфекције, као што је на пример хигијена руку.

·         Израчунајте колико времена дневно проводите испред екрана. Обавезно правите редовне паузе од активности испред екрана. Избегавајте видео игре као начин за опуштање, то може бити примамљиво, али се  потроши много више времена на њих него обично, због дужег боравка у кући. Одржавајте баланс свих активности у вашој дневној рутини.

·         Користите своје налоге на друштвеним медијима да бисте промовисали позитивне приче. Исправите дезинформације где год их видите.

·         Помозите другима. Ако сте у могућности, понудите подршку људима у вашој заједници којима је потребна.

·         Научите нешто ново. Нова искуства, попут учења нових вештина, могу променити функцију и основну структуру мозга. Учење новог језика, свирање, ментално стимулативне активности у слободно време (шах или когнитивне игре) повећавају отпорност и спречавају когнитивни пад посебно код старијих особа.

·         Подржите здравствене раднике. Искористите могућности на мрежама или путем своје заједнице да се захвалите здравственим радницима своје земље и свима онима који раде на сузбијању, спречавању и лечењу COVID -19 инфекције и њених последица.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна.

Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309  је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.



< Predhodna 1 2






© 2009. Sva prava zadržava vlasnik sajta - Dom zdravlja Stari grad.
Sajt kreirao WebLine. Nekretnine