Aktuelnosti

Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine

Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine

Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost

Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeleava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Svetska Zdravstvena Organizacija je ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja posvećuje ovoj temi zbog rastućeg javno zdravstvenog značaja koji ova grupa bolesti ima tokom protekle dve decenije.

Ceo tekst moete pročitati klikom na dokument ispod


insekti


Svetski dan bubrega

Svetski dan bubrega - 13. mart 2014. godine

„Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“

 

Svetski dan bubrega obelezava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruzenja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obelezava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o vaznosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u odrzavanju zivota i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“ ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrezna insuficijencija).

U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim sluzbama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva su se obratile 611.662 osobe, bolnički se lečilo njih 39.242,  a 6365 osoba je umrlo u 2012. godini. U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o tezini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraze stručnu pomoć  zbog ovih opasnih oboljenja.

Hronična bubrezna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrezne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine zivota). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta zivota, skraćenog radnog i zivotnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. 

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrezne insuficijencije. Ova bolest se moze razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Naime posle 40 godina, jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1 % godišnje. Takođe kod starijih osoba, mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca.

Procenjuje se da je jedan od pet muškaraca i jedna od četiri zene starosti od 65 do 74 godina, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu bubreznu insuficijenciju. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je vazno znati, zbog toga što hronična bubrezna insuficijencija povećava rizik od srčanog i mozdanog udara, a u nekim slučajevima moze napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne  mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet zivota.

U stadijumu terminalne bubrezne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize sprovodi se u 59 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji (55 zdravstvene ustanove iz Plana mreze i 4 ustanove van Plana mreze). Broj osiguranih lica u 2013. godini koja se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4432, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 482 pacijenta. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji u 2013. godini iznosio je 4914, što je za 4,3% više nego u prethodnoj godini.

Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od zivih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalazenja odgovarajućeg organa. Kod priblizno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traze se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom mozdanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.

Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju zelju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013. godine od ukupno 104 transplantiranih bubrega, 74 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 574 osoba (na dan 31.12.2013. godine).

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrezne bolesti.

Simptomi i znaci hronične bubrezne bolesti

Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubreznu oblest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere

• Poremećaji mokrenja  (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otezano  mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)

Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)

Bol  (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)

Otok (testati, generalizovani)

Povišen krvni pritisak (Bubreznog porekla)

  

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni!

2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!

3. Kontrolišite krvni pritisak!

4. Hranite se pravilno i odrzavajte normalnu telesnu tezinu!

5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!

6. Prestanite da pušite!

7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!

8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega

• Imate li povišeni krvni pritisak?

• Imate li šećernu bolest?

• Imate li prekomernu telesnu tezinu?

• Imate li više od 65 godina?

• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?

• Da li ste malokrvni?

• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.



Mart-mesec borbe protiv raka

Mart - mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora 

Epidemiološke karakteristike malignih tumora u Srbiji

Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi u većini zemalja u razvoju, pa i u Srbiji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini. Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno obolevanje od raka će porasti za 70 posto. Prema istom izvoru u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta. Najveći porast i u obolevanju i u umiranju u sledećih dvadeset godina će biti u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama gde je porast populacije i duzi zivotni vek, ali postoje velike razlike u socioekonomskom statusu. I dalje će u nerazvijenim zemljama kao posledica visoke prevalencije infekcije humanim papiloma virusom (HPV), nepostojanja HPV imunizacije i odgovarajućih preventivnih programa (skrininga) dominirati u obolevanju i umiranju  karcinom grlića materice.U srednje razvijenim zemljama će i dalje  vodeći karcinomi biti oni koji se dovode  u vezu  sa načinom zivota (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke, debelog creva i rektum.

U našoj zemlji 2011. godine je novo dijagnostikovano  skoro 37.500 novih slučajeva malignih tumora, a oko 21.000 ljudi su umrli od raka. Srbija se svrstava među zemlje sa srednjim rizikom obolevanja i umiranja od malignih bolesti u Evropi.

U Srbiji se belezi relativno visoka stopa obolevanja i umiranja od malignih bolesti, kao i visoka učestalost faktora rizika. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini, najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod zena, maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice i plućima.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su maligna lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja  i drugi uzrok umiranja među zenama sa dijagnozom raka. Tokom 2011. godine  u Srbiji od raka bronha i pluća u obolelo je 6254 osobe (4767 muškaraca i 1487 zena) i umrlo 4989 osoba oba pola (3656 muškaraca i 1333 zena). 

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod zena.. U Srbiji  je 2011.godine, od malignih tumora dojke obolelo 4616 i umrlo 1647 zena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji, druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno, drugi po učestalosti u obolevanju  i  treći u umiranju od malignih tumora kod zena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolelo je 3900 osoba (2290 muškaraca i 1610 zena) i umrlo 2521 osoba oba pola (1481 muškarac i 1040 zena).

Rak grlića materice, je tokom 2011. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i u umiranju među našim zenama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljenja iste godine kod priblizno 1225 zena, dok je 462 zena umro od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima, lokalizovan je na prostati. Tokom 2011. godine od raka prostate je novoobolelo 1695 muškaraca i umrlo 1099.

Tokom poslednje decenije zabelezen je porast stopa u obolevanju i umiranju od svih vodećih lokalizacija malignih tumora osim od raka zeluca u oba pola.

Prevencija malignih tumora 

U skladu sa Rezolucijom o prevenciji i kontroli raka koju je usvojila Skupština Svetske zdravstvene organizacije 2005. godine, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izradilo je Nacionalni program za borbu protiv raka. Ovaj program predstavlja deo integrisane akcije društva usmerene na eliminaciju faktora rizika, prevenciju i rano otkrivanje malignih tumora, bolje dijagnostikovanje, lečenje i negu obolelih od raka.

U našoj zemlji neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka iz razvijenih zemalja Evrope i sveta, i dalje predstavlja značajan problem. U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke biće pozivane zene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim zenama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvatiće se zene između 25 i 64 godina, koje će biti pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvatiće građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji će jednom u dve godine biti pozivani na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Na priblizno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.

Za svaki treći slučaj raka odgovorno je pušenje duvana. Istrazivanja u Srbiji pokazala su da svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da prosečan „pušački staz“ svakodnevnih pušača iznosi priblizno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izlozeno je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.

Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna tezina i gojaznost, povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod zena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Izbalansirana fizička aktivnost je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne tezine. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate. 

Svaki 30 odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, zdrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikad ne konzumiraju alkohol. 

Svaka preterana izlozenost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka koze.

Kancerogeni zivotne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle duzeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka zeluca).

U velikom broju slučajeva maligne bolesti su izlečive, ukoliko se otkriju na vreme.

Redovnom posetom svom izabranom lekaru, dajete sebi šansu da budete brzi od bolesti.

 

REDOVAN PREGLED JE NAJBOLjA ZAŠTITA!

 

 

 

 

 

 



15. februar dan dece obolele od karcinoma

Maligne bolesti kod dece i adolescenata

U okviru Kalendara javnog zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanović Batut», uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Udruzenja roditelja dece obolele od raka obelezava 15. februar "Međunarodni dan dece obolele od raka na nacionalnom nivou kroz edukativni seminar "Maligne bolesti kod dece i adolescenata- mogućnosti prevencije“ i Konferenciju za medije kako bi se akcenat stavio na zdravstvenu zaštitu dece  kroz redovne sistematske preglede koji imaju za cilj očuvanje i unapređenje zdravlja i ranu detekciju bolesti.

Maligne bolesti su jedan od glavnih globalnih zdravstvenih problema.  Svake godine u svetu oboli više od 160.000 dece od nekog oblika malignog tumora, a oko 90.000 dece umre od raka. Maligne bolesti kod dece i adolescenata čine 1 - 4 % svih karcinoma u svetu i ovaj se procenat kreće od 0 - 5 % u Evropi do 4 - 8 % u Africi, uglavnom zbog razlika u starosnoj strukturi i očekivane duzine trajanja na rođenju.  Ono što je činjenica je da svake godine, jedno do dvoje dece na 10.000 oboli od maligne bolesti  i da skoro 100. 000 dece umre od raka pre nego što napuni 15 godina, a više od 90% njih je u zemljama sa ograničenim resursima. U razvijenim zemljama sveta prosečna godišnja incidencija malignih tumora  je 165 na 1.000.000 osoba mlađih od 19 godina, što  čini 1% svih malignih bolesti u opštoj populaciji. Uprkos dobrim rezultatima lečenja, maligne bolesti su u razvijenim zemljama i dalje drugi po učestalosti uzrok smrtnosti kod dece uzrasta od 0 do 14 godina, odmah iza povreda.

Prema poslednjim podacima od malignih bolesti u Srbiji je obolelo 339 dece uzrasta od 0 do 19. godina, a tokom iste godine od raka je umrlo 52 dece ovog uzrasta. Više od 2/3 novoobolele dece i više od polovine umrle su uzrasta od 0 do 14. godina. Kao i u većini zemalja i u Srbiji je registrovan porast stopa incidencije od malignih tumora, ali i smanjenje stopa mortaliteta. Petogodišnje prezivljavanje dece obolele od raka u uzrastu od 0 do 14 godina značajno je poboljšano, sa manje od 50% do  skoro 80% danas.

Zdravstvena zaštita dece se obezbeđuje sprovođenjem preventivnih mera kroz redovne sistematske preglede i zdravstveno vaspitni rad. Sadrzaj i obim preventivnih mera u oblasti zdravstvene zaštite predškolske, školske dece i omladine  je regulisan Pravilnikom o sadrzaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu i o participaciji za 2012. godinu kojim se obezbeđuje 16 sistematskih  pregleda u ovim uzrasnim kategorijama.

Cilj sistematskih pregleda je očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i  rano otkrivanje bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Prepoznavanje značaja  obavljanja redovnih sistematskih pregleda je od ključnog interesa za roditelje i decu.

Obavljanje redovnih sistematskih pregleda omogućava, organizovani  sistematski nadzora nad zdravljem od strane edukovanih zdravstvenih radnika kao i pruzanje  adekvatnih  informacija deci i roditeljima kako  da  prepoznaju rane znake bolesti  u cilju blagovremenog lečenja.

Tokom 2012. godine u Srbiji je izvršeno 253.716 sistematskih pregleda novorođenčeta i odojčeta do 1. godine zivota. Sistematskim pregledima male dece    obuhvaćeno oko 214. 637 dece ili 100 % populacije ovog uzrasta. Obuhvat školske dece ovim pregledima u Srbiji u 2012. godini je iznosio 69%.



Gradovi bez duvanskog dima

31. januar 2014. godine – Nacionalni dan bez duvanskog dima 

 “GRADOVI BEZ DUVANSKOG DIMA“ 

„Grad bez duvanskog dima” je grad koji je usvojio i sproveo zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima (radnim mestima), svim zatvorenim javnim mestima i javnom prevozu bez ili sa veoma malo izuzetaka.


Razlozi da se stvaraju gradovi bez duvanskog dima:

·        Izlozenost duvanskom dimu i kod nepušača moze da izazive rak, bolesti srca ili bolesti pluća. Procenjuje se da oko 600.000 ljudi širom sveta godišnje umire zbog izlozenosti duvanskom dimu.

·        Sve veći broj drzava primenjuje sve potrebne mere kontrole duvana kako bi u potpunosti zaštitili svoje građane od duvanskog dima. Ove mere podrazumevaju praćenje upotrebe duvana, zaštitu stanovništva od izlozenosti duvanskom dimu, zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzorstava od strane duvanske industrije, stalna upozorenja o štetnostima upotrebe duvana (kao što su slikovna upozorenja na paklicama cigareta), pomoć pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan i duvanske proizvode.

·        Stotine gradova u svetu uspešno sprovode zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim zatvorenim javnim i radnim mestima, a među ovim gradovima su i Njujork, Meksiko Siti i Buenos Ajres.

·        U mnogim zemljama, zaštita od izlozenosti duvanskom dimu na radnim i javnim mestima postignuta je skoro u potpunosti zahvaljujući zakonima u gradovima i na lokalnom nivou, kao na primer u Kanadi, Australiji i Cjedinjenim Američkim Drzavama.

·        U nekim drzavama, uporno zalaganje na nivou gradova dovelo je do usvajanja nacionalnog zakona.

·        Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Dokazano je da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje, uključujući i one koji posluju u ugostiteljstvu.

U Srbiji, većina građana podrzava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izlozenosti duvanskom dimu, a od usvajanja zakona u Srbiji je porastao procenat stanovnika koji su zbog ograničenja mogućnosti pušenja na javnim mestima smanjili broj cigareta i smanjio se procenat stanovnika koji su na radnim mestima i školama izlozeni duvanskom dimu. Svaki peti građanin Srbije smatra da treba povećati kontrolu primene Zakona kako bi se on bolje poštovao. Aktivnosti koje je potrebno sprovoditi u gradovima u Srbiji su:

1.     Potpuna primena Zakona o zaštiti stanovništva od izlozenosti duvanskom dimu

2.     Potpuna primena Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača

3.     Zalaganje da sva javna i radna mesta budu bez duvanskog dima bez izuzetaka (npr. svi barovi, kafići, restorani bez obzira na veličinu prostora)

4.     Zalaganje za zabranu pušenja na otvorenom, na primer, na stadionima









© 2009. Sva prava zadržava vlasnik sajta - Dom zdravlja Stari grad.
Sajt kreirao WebLine. Nekretnine